ohay.tv

Zbog brojnih pritisaka koje Savet za borbu protiv korupcije trpi zbog svog rada, obaveštavamo javnost da je potpredsednik Saveta prof. dr Miroslav Milićević saslušavan od strane policije po nalogu Prvog osnovnog javnog tužilaštva. Tužilaštvo postupa po krivičnoj prijavi gospodina Nikole Petrovića, zbog činjenice da je u Izveštaju o davanju u zakup nepokretnosti u javnoj svojini gospodin Petrović označen kao jedan od zakupaca nepokretnosti na način suprotan propisima. Krivična prijava protiv prof. dr Miroslava Milićevića podneta je zbog navodnog krivičnog dela neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka od strane službenog lica u vršenju službe iz člana 146 stav 3 Krivičnog zakonika. Napominjemo da potpredsednik Saveta, kao ni drugi članovi Saveta, nemaju svojstvo službenog lica pa je gonjenje od strane tužilaštva bespredmetno.

Poziv policije, kao i službenu belešku policije o obaveštenju prikupljenom od prof. Milićevića možete videti ovde.

Savet za borbu protiv korupcije, 17.03.2016.

Peščanik.net, 21.03.2016.

The post Saslušanje appeared first on Peščanik.

Graffiti target, preynolds, Flickr

Zbog pretnji smrću, napada i uvreda kojima je već duži vremenski period izložena, a koji su kulminirali nakon obeležavanja početka NATO bombardovanja, kada je pozvala institucije Srbije da prestanu sa manipulacijom brojem stradalih, Jeleni Milić, direktorki Centra za evroatlantske studije (CEAS), najverovatnije će biti dodeljena policijska pratnja.

Kako nam je rekla direktorka CEAS-a, ona će danas ponovo podneti krivične prijave protiv nepoznatih osoba. Na društvenim mrežama Fejsbuk i Tviter nazivaju je “ološom”, “droljom izdajničkom”, osobom na koju “ne treba potrošiti ni metak”. Javnost se poziva na njeno ubistvo, silovanje i progon iz Srbije. Brojne pretnje, čak i smrću, upućuju se njenoj deci, a njihove slike sa pogrdnim komentarima se dele po društvenim mrežama.

Našem listu je u MUP-u rečeno da policija intezivno radi na ovom slučaju i da se “ispituju sve okolnosti, kako bi se što pre otkrio počinilac ovih dela”. Reagovao je i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović, koji je na svom tviter nalogu napisao: “Najoštrije osuđujem pretnje upućene Jeleni Milić. Intenzivno radimo na slučaju. Pozivi na nasilje ne smeju proći nekažnjeno”.

Dobro je što ću imati policijsku zaštitu, prvenstveno zbog pretnji mojoj deci. Međutim, problem u Srbiji nije samo moja bezbednost, već ekstremne snage i nasilnička retorika. Država mora da se suoči sa nedemokratskim i neustavnim desničarskim organizacijama – kaže Milić i dodaje da joj je sve ovo što se dešava “jako neprijatno i mučno”, pogotovo zbog napada na njenu decu.

“Ako se sretnemo, mrtva si”, napisao je izvesni “omerta444”, dok je “Fibi Bufe” napisala: “Kurvo jedna raspala, zaslužuješ da umreš u najgorim mukama! Pu! Mene sramota umesto vas! Pu, pu, po sto puta!!!”. Najnovija pretnja stiže od predsednika Udruženja ratnih veterana i invalida i porodica poginulih boraca Srbije, Dragana Đorđevića: “Jebem ti seme izdajničko. Završićeš u jarku. Jebaću ti sve živo i mrtvo”.

Zbog pretnji, Milić je u februaru podnela krivične prijave protiv Miše Vacića iz Pokreta SNP Naši i još nekoliko lica Prvom osnovnom javnom tužilaštvu u Beogradu. Do danas, nikakve reakcije nadležnih nije bilo. Reakcije državnih organa nije bilo ni na mnoge druge krivične prijave, od kojih je prva podneta još u martu 2015.

Inače, pretnje su intenzivirane pred CEAS-ovu konferenciju o uticaju Rusije u Srbiji, koja je održana 22. februara ove godine u hotelu Metropol, ispred koga se sve vreme trajanja skupa održavao anti NATO protest. Početkom marta, hakerskim napadom oboren je sajt ove nevladine organizacije. I to je prijavljeno posebnom Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal, ali ni ova institucija nije reagovala. Prošle subote, sajt je opet oboren, čemu su prethodile, do sada, najozbiljnije i najeksplicitnije pretnje Jeleni Milić i njenoj deci.

Podsećamo da je Milić na listi “30 srbomrzaca”, koju je sačinio Ivan Ivanović, vođa pokreta SNP Naši, kao i da je jedna od retkih sa te liste koja se pridružila krivičnom gonjenju protiv njega. Parada ponosa Beograd najoštrije je osudila pretnje direktorki CEAS-a i članovima njene porodice i očekuje od policije i tužilaštva da počinioce što pre identifikuju.

“Već izvesno vreme Jelena Milić je izložena brutalnim napadima preko socijalnih mreža. Samo od polovine februara ove godine Milić je dobila niz pretnji upućenih preko društvenih mreža, napravljeni su lažni profili sa njenim imenom i fotografijama koji su zloupotrebljeni u političke svrhe, a formirane su grupe na Fejsbuku koje na direktan način pozivaju na nasilje prema njoj. Predstavnici desničarskih grupa dele fotografije nje i njene dece pozivajući na linč”, podsećaju iz Parade ponosa.

“Jelena Milić je tokom poslednja dva meseca, zbog svog javnog angažmana, izložena organizovanom linču preko društvenih mreža, koji uključuje teške uvrede i pretnje smrću njoj i njenoj porodici. S obzirom na to da je poznato da su nadležni organi ranije hitno reagovali u slučajevima pretnji ličnostima iz javnog i političkog života, odsustvo reakcije nadležnih organa u ovom slučaju može se tumačiti kao jasna poruka i ohrabrenje onima koji pretnje upućuju da je država na njihovoj strani”, saopštila je Koalicija za pristup pravdi i pozvala institucije da neselektivno sprovode zakon i da procesuiraju one koji ugrožavaju Jelenu Milić i njenu porodicu.

Danas, 29.03.2016.

Peščanik.net, 29.03.2016.

The post Pratnja appeared first on Peščanik.

Akcija mladih evropskih socijalista

Danas je 9. maj, Dan Evrope. To je dan kada bi trebalo da slavimo. Evropa i njena Unija doneli su mir i prosperitet. Ali danas je slavljenje poslednja stvar koju treba da radimo. Umesto toga tugujemo. Tugujemo za hiljadama koje su umrle i mnogima koji umiru u Mediteranskom moru i duž „evropske rute“. Svakim danom dostojanstvo Evrope deluje nam sve dalje, s obzirom na kompletno slepilo vlada suočenih sa ovom velikom humanitarnom krizom. Svakim danom osećamo se sve manje ponosnim što smo Evropljani i Evropljanke kada u svojim liderima i vladama vidimo manjak humanosti, i odluku da postignu dogovor sa autoritarnom turskom vladom umesto da preuzmu odgovornost.

Ali mi odbijamo ovu situaciju. Mi ne prihvatamo ponovno postavljanje granica, koje ne samo da ograničavaju naše šanse kao mladih u Evropi, već važnije od toga, izazivaju i ugrožavaju ljudska prava na čijim osnovama je naša Unija sagrađena. Ne prihvatamo ekstremno desničarku retoriku koja pridobija ceo politički spektar, i dalje ćemo se boriti za ideje jednakosti i solidarnosti među narodima.

Koliko će još dece i žena biti prisiljeno da ide najopasnijim putevima zato što su evropske vlade ukinule i ograničile mogućnost ujedinjenja porodica?

Koliko će još žena i muškaraca biti primorano na prostituciju jer je to jedini način da prežive, dok vlade ne omoguće tražiocima azila da žive u dostojanstvu na našem kontinentu?

Koliko ćemo još videti umrlih dok naše vlade ne kažu „Izbeglice su dobrodošle“?

Danas sa razočarenjem i besom vidimo da se većina evropskih vlada ne ponaša u skladu sa ključnim principima na kojima je EU izgrađena: humanošću, slobodom i solidarnošću među narodima. Još gore od toga: naš kontinent se ponaša kao da u sopstvenoj istoriji nismo videli dovoljno tragedija, ili kao da sve to nema nikakve veze sa mađunarodnom situacijom koja je dovela do toga da toliko porodica napuste svoje zemlje.

Kao lideri i liderke socijalističke omladine u Evropi učeni smo o važnosti da ustanemo i progovorimo za svoje ideje u skladu sa Ajnštajnovim rečima: „Svet neće uništiti oni koji čine zlo, već oni koji to zlo gledaju ne čineći ništa.“

Upravo to je ono što mi nećemo da radimo. Nećemo ostati nemi. Odbijamo ovu dramatičnu situaciju i znamo da postoji drugačiji put. U proteklim nedeljama bili smo u kampanji širom Evrope i poručili „Izbeglice su dobrodošle“. Širenjem naše poruke po Evropi, naš cilj je da fokus debate umesto straha postane odgovornost: želimo da Evropa razmotri priliv izbeglica kao moralnu obavezu i priliku. Tražimo od svih Evropljana i Evropljanki da to kažu zajedno sa nama.

Sada je trenutak da izvršimo svoju dužnost. Ne postoji “cunami” izbeglica koje dolaze u našem pravcu. Mnogi muškarci i žene traže utočište na našem kontinentu, istina. Ali prihvatanje ljudi je izvodljivo ako uložimo odgovarajuća sredstva i tu odgovornost podelimo u Evropi. Tražimo od našim lidera i liderki da konačno počnu da rešavaju aktuelna pitanja.

Naš zahtev za evropske vlade je da konačno usvoje i primene fer i humanu politiku azila tako što će:

Otvoriti više legalnih ruta kako bi sprečile masovne smrti na Mediteranskom moru.

Poštovati međunarodno pravo i u skladu sa time omogućiti izbeglicama da traže azil u zemlji koju izaberu a ne tamo gde im je rečeno da moraju. Ženevska konvencija nije samo parče papira. To je dokument proizišao iz zverstava Drugog svetskog rata. Nepoštovanje tog dokumenta je nepoštovanje naše istorije i njenih lekcija.

Zaustavljanje ograničenja spajanja porodica koje žene i decu tera na put.

Stvaranje hiljade javnih poslova i poslova u civilnom društvu u Evropi u oblasti prihvatanja izbeglica i politike integracije. Od obezbeđivanja osnovnih potreba pri dolasku, vođenja kroz administrativni proces u vezi sa azilom, do organizovanog pristupa stanovanju, zdravstvu i obrazovanju: integrisanje izbeglica u evropsko društvo zahteva ljudske i finansijske napore koji mogu da stvore puno poslova za našu generaciju.

Pokretanje hitne konferencije država članica kako bi se harmonizovalo i reformisalo evropsko zakonodavstvo o izbeglicama, posebno zamenom Dablinske regulacije koja vrši pritisak na susedske zemlje i sprečava deljenje odgovornosti među evropskim zemljama.

Primena sankcija protiv onih zemalja koje odbijaju da prihvate izbeglice ili ih zlostavljaju.

Borba protiv uzroka: umesto da se bore protiv tražioca azila evropske vlade moraju da se bore protiv razloga za njihovo bekstvo Stoga Evropa mora da učini sve da obezbedi mir, poštovanje ljudskih prava i smanji siromaštvo. Danas je upravo suprotno ponašanje čest slučaj.

Fabian Molina, predsednik Juso (Švajcarska)

Johanna Uekermann, predsednica of Jusos (Nemačka)

Jimmy Skenderovic, predsednik Mladih socijalista Luksemburga (Luksemburg)

Joao Torres, Generalni sekretar Mladih socijalista (Portugal)

Michael Rubin, predsedavajuća Laburističkih studenata (Velika Britanija)

Laura Slimani, predsednica Mladih evropskih socijalista

Brando Benifei, predsedavajući Parlamentarne mreže Mladih evropskih socijalista

Aaron Ooms, predsednik Mladih socijalista Belgije (Flandrija)

Maxime Felon, predsednik Mladih socijalista Belgije (Valonija)

Caroline Hill, predsednica Mladih laburista (Velika Britanija)

Benjamin Lucas, predsednik Mladih socijalista Francuske

Nenad Livun, predsednik Foruma mladih Socijaldemokratske partije Hrvatske

Dimitar Mitev, predsednik ELYA (Bugarska)

Maris Sild, predsednica Socijaldemokratske omladine Estonije

Lora Lubyenova, potpredsednica Evropskog foruma mladih

Roberto Sajeva, generalni sekterat Federacije mladih socijalista (Italija)

Pol Gibert, prvi sekretar Mladih socijalista Katalonije

Luka Bozovic, generalni sekretar Socijaldemokratske omladine (Srbija)

Eva Indridadottir, predsedavajuća Socijaldemokratske omladine Islanda

Nino Torre Canto, generalni sekretar Mladih socijalista Španije

Jan Skoberne, predsednik Mladog foruma (Slovenija)

Hanna Huumonen, predsednik Socijaldemokratskih studenata Finske

Grace Williams, predsedavajuća Laburističke omladine Irske

Emre Yilmaz, predsednik Mladih CHP (Turska)

Julia Herr, predsednica Socijalističke omladine Austrije

Sehan Tomgusehan,predsednik Mladih CTP Kipra

Mattia Zunino, generalni sekretar Mladih demokrata (Italija)

Maja Vukcevic, predsednica Socijaldemokratske omladine Crne Gore

Mladi evropski socijalisti i njihove akcije

Peščanik.net, 09.05.2016.

TEMA: MIGRANTI – LJUDI KOJI HODAJU

The post Dan Evrope – Izbeglice su dobrodošle appeared first on Peščanik.

U knjižari Beopolis, koja je opet u holu Doma omladine, u toku je Mali sajam Fabrike knjiga, gde po sajamskom popustu možete nabaviti izdanja Fabrike knjiga:

Vojin Dimitrijević, Strahovlada

Viktor Ivančić, Sviranje srednjem kursu

Snježana Milivojević, Mediji, ideologija i kultura

Dejan Ilić, Škola za petparačke priče

Vladan Jovanović, Slike jedne neuspele integracije

Saša Ilić, Lov na ježeve

Viktor Ivančić, Radnici i seljaci

Srđan Milošević, Istorija pred sudom…

Sajam traje do 29. oktobra.

Fabrika knjiga

Fabrika na FB

Peščanik.net, 26.10.2016.

The post Mali sajam appeared first on Peščanik.

Suada Kapić: Sarajevo Survival Map 1992-1996.

Mapa opsade Sarajeva dio je izložbe „Mape koje su obilježile 20. vijek“ otvorene 4. novembra u britanskoj Nacionalnoj biblioteci u Londonu. Izložbene mape bacaju novo svjetlo na poznate događaje, sukobe, kreativnost, dno okeana, pa čak i univerzum. Kazujući istoriju 20. vijeka, tjeraju nas da gledamo skoru prošlost iz različitih perspektiva te nam izoštravaju način gledanja na svijet u kom živimo. Izložba slavi rijetku ljepotu i začuđujuću različitost mapa 20. vijeka. Od prvog crteža londonskog metroa iz 1931, preko mapa britanskog Ministarstva odbrane do mape opsade Sarajeva.

Mapa opsade Sarajeva sadrži sve detalje preživljavanja uz opis funkcionisanja objekata od izuzetne važnosti za svaki grad. Mapa pokazuje tajne prolaze, tunele, posebne koridore za kretanje koje je grad izumio da bi se spasio od cjelodnevne snajperske paljbe po svim metama. Tu se prikazuje kako je grad parkove zamijenio baštama, ruže kukuruzom, elektriku srednjevjekovnim lampama, centralno grijanje pećima ručne izrade, vodu iz česme vodom koja se toči samo na određenim mjestima pa zatim prenosi kanisterima, rekreaciju trčanjem pod snajperima, kaloričnu hranu biljkama iz sopstvene bašte, televiziju razgovorima uživo, a umjetnost pretvorio u otpor teroristima.

Buduće generacije će ovaj fenomen i period raspada Jugoslavije, geografiju grada i njegovu uslovljenost opsadom bolje razumjeti uz korištenje ove mape. Kao jedinstveno istorijsko učilo, ova mapa se našla u kolekcijama mapa širom svijeta. Jedna crvena linija oko grada je jednom zauvijek objasnila šta znači „grad pod opsadom“.

„Mi smo shvatili da bi, u formatu mape, trebalo sačuvati  fenomen grada opkoljenog stotinama komada teškog i lakog naoružanja i permanentnom postavkom snajpera, u kome su umjesto saobraćajnih znakova postavljena upozorenja Pazi snajper ili Ako ti vidiš i komad brda i brdo vidi tebe. Tako smo počeli snimati grad, bašte, parkove, opasne zone, raskrsnice, objekte, zaštite od snajpera, ulice… Kasnije smo te podatke prenijeli u rukom iscrtanu mapu stanja opsjednutog grada“, kaže autorica Mape opsade Sarajeva (Survival Map) Suada Kapić.

„Mape nas intrigiraju i začuđuju, i ova izložba će dati zanosni i ponekad neočekivani uvid u nedavnu prošlost. Britanska Nacionalna biblioteka posjeduje jednu od vodećih svjetskih kolekcija mapa (4,5 miliona kroz 2.000 godina), tako da smo na savršenom mjestu za istraživanje našeg dugotrajnog interesa za mape, koristeći za ovu izložbu moćne i iznenađujuće primjerke iz cijelog svijeta“, rekao je vodeći kustos izložbe u Londonu Tom Harper.

Izložba će u Britanskoj Nacionalnoj biblioteci imati prateće događaje koji će istražiti kako mape prikazuju i utiču na svijet u kome živimo. Jedan od događaja je „Mapiranje ratova, od Drugog svjetskog rata do Sarajeva“. Bivša dopisnica BBC-a Kate Adie 15. novembra će voditi razgovore sa panelistima: Barbarom Bond, koja će govoriti o mapama za bježanje iz logora štampanima na svili, koje je MI9 krijumčario unutar kampova za zarobljene britanske vojnike u Drugom svjetskom ratu, i sa Miranom Norderlandom, autorom virtualne FAMA kolekcije, online muzeja, najveće nezavisne kolekcije projekata o opsadi Sarajeva 1992-1996, padu Jugoslavije 1991-1999, mapiranju genocida u Srebrenici i edukacijskom modulu Dejtonski mirovni sporazum – koji će objasniti nastanak Mape opsade i njeno nasljeđe.

Mape iz FAMA kolekcije su uvrštene u nekoliko značajnih publikacija. Mapa „Raspad Jugoslavije 1991-1999“ uvrštena je u enciklopediju „Istorija 20. vijeka u 100 mapa“ / „A History of the 20th century in 100 maps“ u izdanju Britanske nacionalne biblioteke. „Mapa opsade Sarajeva 1992-1996“ našla se u publikaciji „Mape: Istraživanje svijeta“ / „Maps: Exploring the world“ u izdanju Phaidon Editorsa. „Mapa opsade Sarajeva 1992-1996“ je u knjizi „50 godina kartografskog društva“ / „50th anniversary book“ u izdanju Britanskog kartografskog društva.

FAMA kolekcija

Peščanik.net, 08.11.2016.

TEMA – SARAJEVO

The post Mapa opsade Sarajeva u britanskoj Nacionalnoj biblioteci appeared first on Peščanik.

Saša Janković, foto: Medija centar Beograd

Republika Srbija se već godinama suočava sa dubokom i teškom krizom koja prati nedovršenu tranziciju države i društva. Institucije su razorene ili pod pritiskom, nepoverenje građana u državu je ogromno, nepravda je svuda prisutna, a siromaštvo realnost za većinu ljudi.

Građani Srbije imaju priliku da počnu da menjaju stvari na predsedničkim izborima sledeće godine. Uloga predsednika države, u duboko podeljenom društvu koje nikada nije uspelo da otvori ozbiljan i konstruktivan dijalog o teškim temama, dodatno dobija na značaju. Predsednik treba da svojim autoritetom i integritetom daje primer ostalim nosiocima vlasti i bude brana svima koji ugrožavaju temeljne vrednosti demokratije, vladavine prava i zaštite ljudskih prava.

Sa nesumnjivim legitimitetom direktno izabranog predstavnika građana, predsednik može i mora da utiče na Vladu Srbije i bude korektivni faktor u izvršnoj vlasti. Predsednik mora da bude čovek koji ravnopravno razgovara sa partnerima iz drugih država, i čijih se postupaka i izjava niko u Srbiji neće postideti.

Mi, dolepotpisani, pozivamo aktuelnog Zaštitnika građana Sašu Jankovića, kome sledeće godine ističe mandat, da se kandiduje za funkciju predsednika kada za to dođe vreme, kao nestranački kandidat ispred grupe građana.

Uvereni smo da Janković poseduje integritet i profesionalno iskustvo koje je potrebno kako bi Srbiju predstavljao na dostojan način. Odmerenost, hrabrost koju je pokazao u teškim trenucima, posvećenost odbrani vladavine prava i zaštiti ljudskih prava, profesionalni rezultati u izgradnji važne institucije – garancija su da bi Srbija u njemu dobila predsednika kakvog zaslužuje.

Pozivamo i sve demokratski orijentisane građane, organizacije i političke stranke da podrže ovu inicijativu i pomognu da Srbija dobije pravog lidera, čoveka koji od ove važne institucije može da napravi važan stub pravne države. Dijalog o ideološkim razlikama je neophodan i treba da postoji u svakom demokratskom društvu, ali su jake institucije i vladavina prava preduslov za njegovo uspostavljanje. U vremenima duboke krize u našem društvu i državi, prvi korak je borba za snažnu i nadstranačku instituciju predsednika Republike.

Ovaj poziv podrazumeva spremnost da Saši Jankoviću pružimo podršku u poslovima koji su pred njim, ali i obavezu da ga prvi kritikujemo ako bude grešio.

1. Dragan Velikić, pisac
2. Goran Marković, reditelj i profesor univerziteta
3. Nebojša Glogovac, glumac
4. Voja Brajović, glumac
5. Vida Petrović Škero, bivša predsednica Vrhovnog suda Srbije
6. Radoslav Rale Milenković, glumac i reditelj
7. Ilija Vujačić, profesor univerziteta
8. Marko Šelić Marčelo, muzičar i pisac
9. Zoran Ivošević, bivši sudija
10. Ratko Božović, sociolog
11. Ljubomir Madžar, profesor univerziteta
12. Branka Katić, glumica
13. Nikola Kojo, glumac
14. Dragoljub Ljubičić Mićko, glumac i satiričar
15. Branko Cvejić, glumac
16. Branka Prpa, istoričarka
17. Bisera Veletanlić, umetnik
18. Predrag Koraksić Corax, karikaturista
19. Nikola Đuričko, glumac
20. Predrag Ejdus, glumac
21. Vesna Rakić Vodinelić, profesorka univerziteta
22. Dušan Mašić, novinar
23. Branislav Trifunović, glumac
24. Dragan Mićanović, glumac
25. Igor Brakus, radio/tv voditelj
26. Ana Sofrenović, glumica
27. Vladimir Arsenijević, pisac
28. Miroslav Prokopijević, ekonomista
29. Dejan Tiago Stanković, pisac
30. Dušan Makavejev, reditelj
31. Želimir Žilnik, reditelj
32. Zafir Hadžimanov, umetnik, akademik Srpske kraljevske akademije SKANU
33. Milena Dragićević Šešić, profesorka univerziteta
34. Nataša Ninković, glumica
35. Julijan Tamaš, predsednik VANU
36. Kristina Kovač, kompozitor
37. Ksenija Petovar, sociološkinja
38. Lazar Stojanović, reditelj
39. Ljubinka Trgovčević, istoričarka
40. Vasil Hadžimanov, umetnik
41. Miodrag Zec, profesor univerziteta
42. Katarina Jovanović, operska pevačica
43. Miroslav Hadžić, politikolog
44. Nadežda Milenković, kreativna direktorka
45. Mrđan Bajić, vajar
46. Mirjana Miočinović, profesorka univerziteta
47. Janko Baljak, reditelj
48. Vladimir Vodinelić, profesor univerziteta
49. Jelena Beba Balašević, reditelj
50. Mia David, arhitekta
51. Mihajlo Kovač, novinar
52. Srđan Škoro, novinar
53. Senka Veletanlić, istaknuti umetnik
54. Slaviša Lekić, novinar
55. Dragoljub Zamurović, Dipl. inž. arh./Likovni umetnik fotografije
56. Milan Caci Mihailović, glumac
57. Nikola Čuturilo, rok muzičar
58. Ognjan Radivojević, dirigent
59. Miloš Samolov, glumac
60. Milutin Petrović, reditelj
61. Nebojša Romčević, dramski pisac
62. Biljana Lukić, novinarka
63. Milan Knežević, Predsednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća
64. Milan Vlajčić, novinar i kritičar
65. Boško Jakšić, novinar
66. Radmila Tomović, glumica
67. Vladimir Pavićević, docent na Fakultetu političkih nauka
68. Zoran Hamović, izdavač
69. Žarko Jokanović, novinar
70. Svenka Savić, profesorka emeritus
71. Fuada Stanković, bivša rektorka Univerziteta u Novom Sadu
72. Rade Veljanovski, profesor univerziteta
73. Vanja Ejdus, glumica
74. Biljana Stojković, profesorka univerziteta
75. Borka Pavićević, dramaturškinja
76. Božidar Jakšić, sociolog
77. Dejan Kaluđerović, likovni umetnik
78. Dejan Sinadinović, kompozitor
79. Dragan Popadić, profesor univerziteta
80. Aida Ćorović, aktivistkinja
81. Aleksandar Bošković, profesor univerziteta
82. Aleksandra Jovićević, profesorka univerziteta
83. Ana Rodić, pisac
84. Dušan Veličković, pisac i novinar
85. Filip Ejdus, profesor univerziteta
86. Rade Radovanović, novinar
87. Jelena Đorđević, profesorka univerziteta
88. Milan Vukomanović, profesor univerziteta
89. Tanja Jordović, novinarka
90. Tatjana Vojtehovski, novinarka
91. Milica Kralj, reditelj
92. Dragana Dulić, profesorka univerziteta
93. Slobodan Marković, kompozitor
94. Milosav Marinović, dramaturg
95. Jelena Lengold, pisac
96. Jelena Tinska, glumica
97. Jelisaveta Tatić Čuturilo, docent na FDU i kostimograf
98. Goran Brajušković, profesor univerziteta
99. Vladan Jovanović, istoričar
100. Vojislav Todorović, književnik
101. Ivan Torov, književnik
102. Stevan Filipović, reditelj
103. Dragan Popović, master prava
104. Maja Stojanović, predsedavajuća Kuće ljudskih prava

Građanski stav, 25.11.2016.

Peščanik.net, 25.11.2016.

Srodni linkovi:

Branka Dimitrijević – Naš predsednički kandidat

Dejan Ilić – Ne mora biti samo jedan

SAŠA JANKOVIĆ NA PEŠČANIKU

PREDSEDNIČKI IZBORI 2017

The post Apel Saši Jankoviću da se kandiduje za Predsednika Republike appeared first on Peščanik.

U knjižari Beopolis u Domu omladine u ponedeljak 19. decembra počinje Novogodišnji sajam knjiga Praznici s prijateljima. Tu možete nabaviti sva izdanja Fabrike knjiga sa popustom od 30 odsto. Zajedno sa knjigama, u Beopolisu će biti i njihovi autori: Branko Dimitrijević u sredu 21. decembra od 17 sati, Lamija Begagić i Marko Simendić u četvrtak 22. od 17, Đorđe Pavičević u petak 23. od 17, raša kominac radoslav u ponedeljak 26. od 17 i Dejan Ilić svakoga dana popodne.

Nove knjige Fabrike knjiga

Milutin Mitrović – Dnevnik globalne krize
(sa Peščanikom)

Pišem ovakve tekstove iz sledećih razloga: jer je to ‘sektor’ koji sam svojedobno dobio da sa zadovoljstvom pratim; jer smatram da valja čistiti lopovluk da bi zdrave finansije, bez kojih nema ekonomije, mogle da koriste većini; jer sam mator da bih zajedno sa mladima izašao na ulicu da uz suzavac i pendreke tražim humaniji društveni poredak; jer ne trpim da me neko pravi budalom, na šta se najbolje odgovara analiziranjem sistema kome je to cilj.

Branislav Dimitrijević – Potrošeni socijalizam
Kultura, konzumerizam i društvena imaginacija u Jugoslaviji (1950-1974)
(sa Peščanikom)

Uprkos revizionizmima u redovnom obrazovanju, obim saznanja i tumačenja za neke još nepostojeće “studije Jugoslavije” povećava se svakim danom. Ova knjiga zagovara kritičko prevazilaženje kako “totalitarne” tako i “jugonostalgičarske” paradigme u nastojanju da se jugoslovenska socijalistička imaginacija reartikuliše na ruinama njenog tranzicijskog sloma.

Nenad Dimitrijević – Demokratija na ivici
Rasprave o krizi i alternativama
(sa Peščanikom)

Demokratija je u ozbiljnim poteškoćama. Njena sadašnjost je mračna; njena budućnost je neizvesna. Pre četvrt veka smo bili skloni da frazom o ’kraju istorije’ izrazimo veru u konačnu pobedu ustavne demokratije nad totalitarnim i autoritarnim alternativama. Danas mi kojima je stalo do demokratije treba da skupimo hrabrost i zapitamo se da li prisustvujemo kraju demokratije. Znam da će se ovo mnogima učiniti kao preterivanje. No može biti i da je danas ’postalo moguće ono što je ranije bilo nemoguće’.

Đorđe Pavićević i Marko Simendić – Disciplinovanje demokratije
Klasične kritike i moderna sporenja

Savremena ideja demokratije ima dve snažne karakteristike. S jedne strane, radi se o pojmu koji je tako moćan da je postao univerzalno legitimaciono načelo svakog savremenog političkog poretka. S druge strane, to je pojam ispražnjen od sadržaja. Demokratijom se lako može nazvati i nešto što nije demokratija, a njena legitimaciona moć čini da to bude posebno primamljivo. U knjizi se polazi od pretpostavke da nešto nije u redu sa takvom koncepcijom demokratije.

Dejan Ilić – Dva lica patriotizma
(sa Peščanikom)

Ova knjiga se sastoji od dva eseja. Prvi se bavi tekstovima Srđe Popovića sakupljenim u knjigama Put u varvarstvo i One gorke suze posle. Drugi analizira knjigu Mila Lompara Duh samoporicanja. Oba teksta su refleksije na jedno političko, istorijsko i kulturno stanje. Njihovo centralno pitanje tiče se odnosa prošlosti, sadašnjosti i budućnosti u Srbiji. Ovo pitanje kao da nam kaže da je naša sadašnjost razapeta između dva pola: onoga što više nije, i onoga što još nije a što bismo hteli da bude.

Dejan Ilić – Škola za “petparačke” priče
Predlozi za drugačiji kurikulum
(sa Peščanikom)

Termin ’petparačko’ stoji u naslovu umesto reči ’popularno’, dok bi se ’priče’ dale zameniti rečju ’kultura’. Naslov bi onda glasio ’Škola za popularnu kulturu’ i mogao bi se shvatiti kao – posebna škola u kojoj se uči o popularnoj kulturi: o njenim pravilima i kako se ona proizvodi. Nešto poput kursa za pravljenje popularne kulture. Poruku iz naslova onda treba shvatiti kao predlog da se u škole uvedu dela popularne kulture.

Zoran Grozdanov – Odbojna riječ
Smrt Boga kod ranoga Hegela i ranoga Moltmanna

Iz Moltmanovog predgovora: Ovaj rad me podsjetio na moje početke od prije 50 godina – Teologiju nade iz 1964 – i od prije 40 godina – Raspetog Boga iz 1972. Tada se odvijala velika rasprava s teologijom koja je nosila predznak Bog-je-mrtav, posebno u SAD. Istodobno su bili počeli i kršćansko-marksistički dijalozi koji su vodili k prijepornom socijalizmu s ljudskim likom Aleksandra Dubčeka u ČSSR-u.

Vojin Dimitrijević – Strahovlada
Ogled o ljudskim pravima i državnom teroru /
The Reign of Terror. A Study on Human Rights and State Terror
dvojezično, na engleski prevela Ana Knežević Bojović,
izdavač Peščanik (sa Fabrikom knjiga)

Vojin Dimitrijević je knjigu Strahovlada napisao pre više od 30 godina, objavio prvo izdanje godinu potom, a drugo – neizmenjeno – krajem 20. veka, pre gotovo dve decenije. Uvodnu napomenu uz drugo izdanje završio je pun entuzijazma – dubokim verovanjem da kraj 20. veka donosi veliko, možda i konačno oslobođenje od straha.

Lamija Begagić – U zoni
roman

Naratorka iz zone pripoveda nam o tome kako su se članice njene porodice izborile za svoju sreću u vremenima prilično nesrećnim. Da odmah kažemo i to – “porodica” o kojoj se ovde govori tek delimično ima veze sa krvnim srodstvom; od toga je, za njene članice, daleko važnija bliskost koju jedne prema drugima osećaju. Saosećanje, solidarnost, predanost i beskrajna ljubav – o tome je ovde, kao u bajci, a u stvari sasvim realno, reč.

Arno Šmit – Levijatan. Raseljenici. Jezerski pejzaž s Pokohontas
priče, prevela Aleksandra Bajazetov

Ozlojeđen iskustvom godina koje mu je Treći rajh oduzeo od pisanja, ogorčen posleratnim izbeglištvom i siromaštvom, on gustira prezir prema svojim sunarodnicima i ne može da se nagadi neproduhovljene svakodnevice. Sa ove tri rane posleratne priče, koje sugestivno prikazuju lagano kućenje u ruševinama, Fabrika knjiga objavljuje prvi prevod Arna Šmita na srpski.

raša kominac radoslav – Evo šta se, zaista, dogodilo…
pesme

On je privržen svojim junacima. Šta god da im se događa, on ih verno sledi i opisuje. Na početku nam se činilo da su ti karakteri gotovo nesposobni da od silne strasti i zagledanosti u sebe uspostave čvrste veze međusobnog poverenja i razumevanja. Ali kominac ih je s pažnjom i saosećanjem vodio iz jedne zbirke u drugu. Tako smo zajedno sa njima stigli do ivice, svi nagnuti nad provalijom na čijem dnu leže njihovi životi.

Dragana Mladenović – Uljezi
pesme za decu, ilustrovala Maja Veselinović

Kada sam sinoć uljezo u kuću, zapalio sam sveklo (bio je mrak), i rekao: – Mama, gladan sam, daj mi doručak! – Hoćeš škabete? – pitala je mama. – Neću – reko sam – pažgete su bljak. – Dobro, hoćeš li onda šangarepu? – Ne pominji mi tu ljubičastu repu! – Hoćeš rebarca od komarca, ili možda mleko od jarca? – Ne fala – reko pre no ispeko – ko takvu hranu jede, posle ko beli medved prede. – Onda ću za doručak savet da ti dam – reče majka – najbolje da hranu odsad sričeš sam!

Arijel Dorfman – Pobuna začaranih zečeva
priča za decu, preveo Đorđe Bajazetov, ilustrovala Maja Veselinović

Autor je pisac, pesnik i borac za ljudska prava, rođen 1942. u Buenos Airesu u Argentini. Studirao je književnost u Čileu, gde je do vojnog puča 1973. bio savetnik za kulturu u vladi Salvadora Aljendea. Godine diktature Augusta Pinočea proveo je u izgnanstvu u Parizu, Amsterdamu i Vašingtonu. Već 30 godina živi u SAD i radi kao profesor književnosti. Dela su mu prevedena na preko 20 jezika, a po njegovoj drami Smrt i devojka Roman Polanski je snimio film.

Fabrika knjiga, decembar 2016.

Peščanik.net, 16.12.2016.

The post Novogodišnji sajam appeared first on Peščanik.

Naš čitalac fotograf je obišao migrante u napuštenim železničkim skladištima i vagonima iza Autobuske stanice – većinom iz južnog Avganistana, manje iz Pakistana. Sreo je i par mladića iz Kabula.

Peščanik.net, 30.12.2016.

Srodni linkovi:

Davor Konjikušić, Novosti – Ovo je pasji život

TEMA – BEOGRAD NA VODI

TEMA: MIGRANTI – LJUDI KOJI HODAJU

The post Migranti u Beogradu na vodi appeared first on Peščanik.

Foto: Predrag Trokicić

Tokom prošlog vikenda u Srbiji su dve žene ubijene od strane bliskih članova porodice, a novinske naslovnice i članci ponovo su puni senzacionalističkih fotografija i izjava. Privlačenje publike i profitiranje medija na ubistvima žena samo je poslednja karika u nizu koji dolazi pre toga.

Zloupotreba alkohola, istorijat vršenja nasilja, pretnje nasiljem i ubistvom, nasilno ponašanje u lokalnoj zajednici, učešće u ratovima, posedovanje oružja i pristup oružju, dve prijave za nasilje u porodici – nisu bile dovoljne da nadležne institucije procene rizik i spreče da M.I. (60 god) da ubije suprugu R.I. (62 god) i njihovog zajedničkog sina D.I. (24 god). U protokolu za postupanje policijskih službenika¹ među najčešćim rizicima po život žrtve u slučajevima nasilja u porodici navodi se upravo većina ovde navedenih faktora. Procena i upravljanje bezbednosnim rizicima od strane tužilaca/-teljki i predstavnika/-ca drugih relevantnih institucija predviđena je i Konvencijom Saveta Evrope protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici,² čija je i Srbija potpisnica. Očekivalo bi se da su profesionalci u nadležnim institucijama koji postupaju po prijavama nasilja upoznati sa faktorima koji predstavljaju najviše rizike za smrtni ishod nasilja.

Kako saznajemo iz medija, odgovor policije koja je reagovala po prijavama za nasilje u porodici u ovom slučaju, bio je oduzimanje oružja. Postupanje policije ne sme da se završi na oduzimanju oružja; obaveza je profesionalaca da procenjuju bezbednosne rizike od nasilja, da obaveste javnog tužioca i navedu sve rizike koje su utvrdili u skladu sa Posebnim protokolom o postupanju policije. Da li se i zašto sve završilo samo na „usmenom upozorenju“ nasilniku, ostaje nepoznanica. Nejasno je i zašto se ženama neprekidno upućuju pozivi da prijave nasilje, kada ni dve prijave nisu uticale na to da ishod bude drugačiji.

Prošla godina protekla je u nebrojenim sastancima sa ciljem da se pronađu, predlože i usvoje sistemska rešenja za sprečavanje i suzbijanje nasilja prema ženama. Predstavnici i predstavnice nadležnih ministarstava i drugih tela utrkivali su se u izjavama i rešenosti da se nasilju prema ženama stane na put. Polovinom godine, kada smo svedočili ubistvu žene u Žitištu, u kome je nasilnik ubio još četvoro a ranio još 20 ljudi (što je, podsećamo, već treći slučaj masovnog ubistva motivisanog mržnjom prema ženama u Srbiji u proteklih 5 godina), na konferenciji za medije od mandatara vlade mogli smo čuti da će „država žestoko napasti sva nasilja“, tačnije „obračunati se sa njima“. Obećavalo se naširoko i nadugačko, od izmena krivičnog zakonodavstva i njegovog usklađivanja sa Konvencijom Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici, preko izmene krivičnog dela silovanja, do predloga novog zakona o zaštiti od nasilja u porodici.

Konačno, usvojen je novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici. U diskusiji koja je prethodila donošenju zakona, naišlo se na brojne otpore i nedoumice (pojedini delovi zakona i dalje su sporni – na primer „procedura za izdavanje hitnih mera zaštite koja je složenija od bilo koje procedure u evropskim državama koje ih imaju”, ali jedan od većih otpora izazvala je upravo ideja o kažnjavanju za nepostupanje ili neadekvatno postupanje profesionalaca i profesionalki u slučajevima nasilja prema ženama. I kao što profesionalci u nadležnim institucijama izbegavaju da kazne nasilnike, tako su isto izbegavali da za svoje propuste u radu budu odgovorni, to jest kažnjeni. Nekažnjivost je ono što duboko karakteriše institucije u Srbiji. Njihova (ne)spremnost da deluju u skladu sa zakonskim odredbama vidljiva je već iz činjenice da im se u proteklih 5 godina svaka treća ubijena žena prethodno obraćala tražeći zaštitu. Iako je odredba o kažnjavanju za nepostupanje ili neadekvatno postupanje u situacijama porodičnog nasilja ušla u zakon, ostaje da vidimo kako će se ona sprovoditi u praksi.

Pitanje o tome kako će se završiti priča o „(ne)kažnjivosti“ u Srbiji, samo je jedno od brojnih koja nam se u ovom trenutku nameću. Pitamo se i: Koliko žena još treba da bude ubijeno da bi institucije u Srbiji počele da primenjuju ono što im zakon nalaže? Koliko još puta treba da pročitamo isti scenario? Isčekujući jun, kada će Zakon o sprečavanju nasilja u porodici početi da se primenjuje, možemo samo da se pitamo hoće li „sistemska“ rešenja ostati mrtvo slovo na papiru.

Vedrana Lacmanović, Mreža Žene protiv nasilja www.zeneprotivnasilja.net (26 ženskih organizacija koje pružaju usluge ženama koje su preživele muško nasilje u Srbiji; organizacija za koordinaciju Mrežom: Autonomni ženski centar)

Peščanik.net, 01.02.2017.

The post Neodgovorne institucije appeared first on Peščanik.

“Balkanska Ruta/The Balkan Route” je izložba 44 fotografije autora Marka Đurice. Na fotografijama su zabeleženi svakodnevni problemi i masovna kršenja ljudskih prava sa kojima se susreću izbeglice, migranti i azilanti sa Bliskog istoka. Otvaranje izložbe je u ponedeljak 8. maja u 20 sati u galeriji KC Grada, Braće Krsmanovića 6, a postavka traje do 14 maja.

Marko Đurica, fotoreporter Reutersa, migrantsku krizu prati od 2013. godine. Beležio je dešavanja na makedonskoj granici i nehuman tretman policije prema izbeglicama iz Alepa i dokumentovao situaciju u Preševu i migrantskim kampovima u Srbiji – Bogovađa i Krnjača. Tokom 2015, kada je masovni talas izbeglica zahvatio celi Balkan, svoj rad je proširio i na Grčku, Mađarsku i Hrvatsku. U poslednje vreme dokumentuje život migranata u Beogradu.

O svom radu na balkanskoj ruti Marko kaže: “Tokom pokrivanja ove priče trudio sam se da pažnju javnosti skrenem na patnje ovih ljudi. Nekad vas emocije povuku i jednostavno zaboravite da nosite kameru sa sobom. Kao što kaže jedan moj kolega – radim ovo da vi sutra ne biste mogli da kažete “Nismo znali”.”

Od početka migrantske krize međunarodna organizacija Branitelji ljudskih prava / Civil Rights Defenders (CRD) je svakodnevno beležila kršenja ljudskih prava migranata u zemljama tzv. balkanske rute. Izložbom fotografija Marka Đurice, CRD srpskoj javnosti još jednom ukazuje na surovu realnost života migranata ispunjenu masovnim kršenjima ljudskih prava.

KC Grad, 04.05.2017.

Peščanik.net, 05.05.2017.

TEMA: MIGRANTI – LJUDI KOJI HODAJU

The post Balkanska ruta appeared first on Peščanik.

Foto: Predrag Trokicić

Da li nam je još uvek potrebna Regionalna komisija (REKOM) za utvrđivanje činjenica o ratnim zločinima i drugim povredama ljudskih prava počinjenim u bivšoj Jugoslaviji od 1991. do 2001. godine? Danas više nego ikad. Zašto?

Prošlo je 26 godina od početka i 16 godina od završetka sukoba koji su se odigrali od Triglava (počelo je u Sloveniji) do Vardara (završilo u Makediniji). Do danas je završen veliki broj sudskih procesa, pre svega u Hagu ali i pred domaćim sudovima, što je rezultiralo prikupljanjem obilja dokaza i svedočenja, zatim i sudskim utvrđivanjem činjenica. Doprinos prikupljanju dokumenata i izjava svedoka dale su i nevladine ogranizacije od kojih je većina danas okupljena u Inicijativi za Rekom.

Iako bi činjenice trebalo da govore za sebe, one i dalje nisu prihvaćene, niti postoji minimum konsenzusa o tome šta se dogodilo tokom ratova u bivšoj Jugoslaviji – ne postoji slaganje unutar pojedinačnih država regiona, još manje među državama. Štaviše, revizionistički pokret jači je nego ikad. Svako gradi svoje narative od kojih tek oni na marginama korespondiraju sa sudski utvrđenim činjenicama. Državni narativi o ratovima u bivšoj Jugoslaviji prednjače u lažima i revizionizmu.

Trudeći se da ne naruše višegodišnji mir (neki će reći primirje), međunarodni partneri se sve ređe oglašavaju. Umorni su. Nema pritisaka da se oživi proces suđenja za ratne zločine (još uvek se u zadovoljavajućoj meri sudi samo u BiH, u drugim državama je sve zamrlo), uticaj Haškog tribunala je sve slabiji (primer „radikalske trojke“ govori za sebe), predstavnici vlasti država regiona (Srbija prednjači u tome) pozivaju da se ne okrećemo prošlosti, nego da gledamo u budućnost.

Ali kakva će budućnost biti bez iskrenog i na činjenicama zasnovanog osvrta na prošlost? Takva da će nastaviti da žive neugašeni snovi o velikoj Srbiji, Hrvatskoj ili Albaniji, da ćemo se doveka, kao i danas, sporiti o tome jesu li Keraterm, Omarska i Trnopolje bili logori mučenja i smrti ili hoteli sa tri zvezdice, da li je Oluja bila blistava vojna operacija ili (ujedno i) etničko čišćenje, da li su Srebreničani ubijani ili su se ubili, da li su Albanci sa Kosova proterani tokom vojno-policijske kampanje nasilja ili su pobegli od NATO aviona, da li je u bombardovanju stradalo 205 ili 4.000 srpskih civila.

Način da se budućnost promeni je osnivanje Regionalne komisije uz podršku svih vlada regiona. Komisije koja će na osnovu raspoloživih dokaza i sudski utvrđenih činjenica rasvetliti i prihvatiti istinu o ratovima u bivšoj Jugoslaviji.

U suprotnom, najružnije lice prošlosti ponovo će zakucati na vrata. Kao što kroz istoriju već više puta jeste.

Sudovi i nevladine organizacije dali su veliki doprinos procesu otkrivanja dokaza, utvrđivanja činjenica i popisa žrtava ratova. Red je na državnim vlastima. Rekom je njihova šansa da ih istorija upamti po dobrom.

Peticija za Rekom može se potpisati ovde.¹

Danas, 12.05.2017.

Nemanja Stjepanović, Fond za humanitarno pravo, maj 2017.

Peščanik.net, 13.05.2017.

The post Podržimo REKOM – za drugačiju budućnost appeared first on Peščanik.

Aktivistkinje Mreže Žene protiv nasilja uručile su preključe potpredsednici Vlade i predsednici Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorani Mihajlović 8.000 potpisa podrške peticiji za proglašenje 18. maja Danom sećanja na ubijene žene žrtve nasilja. Ovaj datum je izabran jer čini treći u nizu dana, 2015. godine, kada je u Srbiji bilo ubijeno sedam žena od strane onih koji su im govorili da ih vole.

Na platou ispred zgrade Vlade Republike Srbije postavljeno je 40 pari ženskih cipela u znak sećanja i opomene na činjenicu da u Srbiji svake godine najmanje 40 žena bude ubijeno od strane muškog člana porodice ili partnera.

Zbunjeni prolaznici i prolaznice su pitali: „Koliko koštaju cipele?“ Aktivistkinje su pojašnjavale o čemu je reč. Izrazi na licima ljudi su postajali ozbiljni. Cipele ovde nisu samo simbol žene koju je ubio muškarac; one su slika poraza države i institucija sistema, zajednice, nas kao pojedinki i pojedinaca da pružimo podršku i zaštitu, da razumemo ono što nam žene govore i da im verujemo na reč. Jer to je suština odgovora na muško nasilje prema ženama: verovati u iskaz žene i njeno iskustvo preživljenog nasilja.

Zato je ova akcija usmerena na odgovornost. A onaj ko ima najviše moći (država) ima i najveću odgovornost. Zato je od države traženo da proglasi Dan sećanja na ubijene žene žrtve nasilja i da svakog narednog 18. maja izvesti javnost o femicidu u Srbiji i akcijama koje je sprovela da se broj ovih ubistava smanji. Mediji senzacionalistički izveštavaju o femicidu i nanose novu štetu žrtvama i preživelima. Aktivistkinje su nemoćne da zaustave kapitalistički trend privlačenja čitateljki i čitalaca preko „krvavih naslova“, mada su istovremeno svesne da kada ni toga ne bi bilo, femicid ne bi bio vidljiv ni na koji način, jer javna državna statistika u ovoj oblasti ne postoji. Krajnje je vreme da država počne odgovorno da prikuplja podatke od sopstvenih institucija, da o njima izveštava javnost i preduzima konkretne preventivne akcije.

Davne 1991. godine u Srbiji je osnovan prvi ženski, na feminističkim principima zasnovan SOS telefon za podršku ženama koje su preživele muško nasilje, a potom još 25 ovakvih usluga u 18 gradova i opština u Srbiji. U vreme osnivanja prvog SOS telefona, žene su u pomoć zvale policiju, a sa druge strane bi im policajac odgovarao da je to njihov privatni problem koji treba da reši porodica a ne država. Zahvaljujući SOS telefonima ženskih organizacija, koje prime preko 10.000 poziva od oko 5.000 žena godišnje – uz nula dinara podrške države svih ovih godina – policijac danas ne može da izgovori da ovo nije njegov problem, mada i dalje može da ovakvu prijavu ne zabeleži ili površno prenese prikrivajući muško nasilje prema ženama.

Svakog 18. maja ćemo obnavljati ova pitanja iznoseći pred vrata institucija sistema crvene cipele – sve dok svaka žena ne bude živela slobodno. To je obećanje dato ženama 1991. godine kada su feministkinje na ovim prostorima muško nasilje prema ženama imenovale zločinom.

Autorka teksta je aktivistkinja Mreže Žene protiv nasilja.

Autorka fotografija: Marija Janković

Peščanik.net, 20.05.2017.

The post Dan sećanja na ubijene žene žrtve nasilja appeared first on Peščanik.

Foto: Peščanik

Медијска кампања којом се омаловажава и деградира Одељење за историју и Филозофски факултет Универзитета у Београду наставак је неуспешне опструкције рада Одељења која је почела 2015. године, приликом избора управнице Одељења. Незадовољна организацијом избора која је изведена у складу с прописима, и заступајући став да је потребно изабрати проф. др Смиљу Марјановић Душанић која није имала подршку већине (за управницу је изабрана проф. др Данијела Стефановић тајним гласањем), група наставника, међу којима и доц. др Милош Ковић, проф. др Александар Фотић и проф. др Жарко Петковић, напустила је седницу и започела бојкот Већа Одељења, што се пренело и на већа Факултета. Организовани и континуирани бојкот седница Одељења за историју, о чему је била обавештена и инспекција Министарства просвете, угрожава наставни процес и интересе запослених и студената.

Опструкција већа Факултета довела је до вишемесечних кашњења у доношењу свих одлука, те су се у правном вакууму нашле и колеге са историје које су опструкцији допринеле, верујући да им се овакав правни проблем не може догодити. Међутим, догодио се. Истеком избора у наставничка звања истекли су им и уговори о раду. Тиме се отворило и питање њиховог радног статуса.

У јавности се креира погрешна слика да се ради о личном или политичком прогону појединих професора. Овим дописом желимо да јавност упознамо с прецизним подацима о статусу наставника Одељења за историју којима су истеком звања на која су бирани на одређено време истекли и уговори о раду.

1. Др Александру Фотићу (1960) је 9. децембра 2015. истекло звање ванредног професора, тиме и уговор о раду. Тадашњи декан, проф. др Милош Арсенијевић, му је, пред истицање свог мандата крајем септембра 2015, уручио правно неутемељени „анекс“ уговора, тако да је др Фотић наставио да ради, са свим последицама које могу из тога проистећи.

Упоредо с тим отворен је и конкурс за радно место ванредног професора за ужу научну област Општа историја новог века, на који се, поред др Фотића (трећи реизбор), јавила још једна кандидаткиња. У реферату који је потписала изабрана комисија констатовано је да кандидаткиња има већи број референци и испуњава кумулативан услов (за избор у доцента и ванредног професора истовремено), те је и предложена за избор у звање. Др Фотић је у каријери објавио само једну научну монографију 2000. године, и то докторску дисертацију одбрањену 1999, што према сада важећим прописима Филозофског факултета није довољно за избор у звање ванредног професора. Управо су покушаји да се поништи тај конкурс и довели до двогодишњих опструкција рада већа факултета. Читав конкурсни материјал доступан је на интернет страници Филозофског факултета.

2. Др Милош Ковић (1969) је у звању доцента од 2007. године. У децембру 2016, кад је коначно најавио излазак књиге која ја најважнији услов за напредовање, покренута је процедура за његово унапређење у звање ванредног професора. Међутим, због блокаде Факултета у којој је активно учествовао, истекли су му звање доцента (трећи изборни период) и уговор о раду што је у надлежности Управе и Опште службе ФФ. На седници Изборног већа 1. јуна 2017. године усвојен је предлог одлуке за избор у звање ванредног професора.

3. Др Жарку Петковићу (1967) је на седници Већа Одељења за историју децембра 2016. образована комисија за избор у звање (реизбор). У међувремену су му због опструкције Изборног већа, у којој је активно учествовао, истекли звање ванредног професора и уговор о раду. На седници Изборног већа 1. јуна 2017. године Веће је верификовало предложену комисију и донело одлуку о расписивању конкурса, чиме је покренута процедура избора.

Без жеље да улазимо у даљу полемику, и реагујући искључиво због претходно објављених тектова у Данасу, Вечерњим новостима, Печату и Политици, остајемо у уверењу да ће се, у сарадњи Факултета, Ректората и Министарства просвете, правни проблеми решити и да ће бити превазиђена изузетно опасна ситуација, у којој се медијском кампањом, петицијама и мотивисањем студената на блокаду Факултета свесно производи додатно расуло, као простор за ванинституционално деловање и остваривање партикуларних интереса.

Наставници Одељења за историју:

Проф. др Андрија Веселиновић, ред. професор
Проф. др Милош Јагодић, ред. професор
Проф. др Радош Љушић, ред. професор
Проф. др Синиша Мишић, ред. професор
Проф. др Радивој Радић, ред. професор
Проф. др Сузана Рајић, ред. професор
Проф. др Никола Самарџић, ред. професор
Проф. др Влада Станковић, ред. професор
Проф. др Данијела Стефановић, ред. професор
Проф. др Дубравка Стојановић, ред. професор
Проф. др Радина Вучетић, ван. професор
Проф. др Јелена Мргић, ван. професор
Проф. др Марко Шуица, ван. професор
Доц. др Чедомир Антић
Доц. др Харис Дајч
Доц. др Лариса Вилимоновић
Доц. др Јелена Рафаиловић
Доц. др Алексеј Тимофејев

Наставници Одељења за историју Филозофског факултета

Пешчаник.нет, 12.06.2017.

The post Сaoпштење appeared first on Peščanik.

Corax, Darvinijana

Krajem maja 2017. godine Patrijarh Srpske pravoslavne crkve (SPC) Irinej uputio je dopis dekanatu Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta, ustanove koja je punopravan član Beogradskog univerziteta. U dopisu se, pod pretnjom „crkvenodisciplinskog postupka“ (a koji može dovesti i do gubitka radnog mesta), svim zaposlenima na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu zabranjuje nastupanje i učestvovanje na televiziji, radiju „ili u drugim medijima i sredstvima javnog informisanja“ ukoliko za to nisu dobili poseban arhijerejski blagoslov. Ovim putem želimo da upozorimo javnost na to da ova zabrana predstavlja grubo ogrešenje o prava i slobode zaposlenih na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu.

Zaposlenima na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu kao građanima Republike Srbije niko, pa ni SPC, ne može ograničavati i uskraćivati slobodu mišljenja i izražavanja.

Ovakva ograničavanja su protivna Ustavu Republike Srbije koji garantuje (član 46, stav 1) slobodu mišljenja i izražavanja, kao i slobodu da se „govorom, pisanjem, slikom ili na drugi način traže, primaju i šire obaveštenja i ideje“. Član 18 Ustava Republike Srbije takođe propisuje da se Ustavom zagarantovana prava i slobode primenjuju neposredno (tj. bez ikakvih uslova). Nijedan drugi akt – uključujući i Ustav SPC na koji se Patrijarh u dopisu poziva – nema nikakvo dejstvo u pogledu prava i sloboda koje Ustav Republike Srbije garantuje.

Takođe, ograničavanja slobode mišljenja i izražavanja nastavnicima Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta su protivna osnovnoj vrednosti akademske slobode koja je duboko ukorenjena u savremenim demokratskim društvima i u humanističkoj tradiciji humboltovskog univerziteta koju Beogradski univerzitet sa ponosom baštini. Akademska sloboda zahteva nesmetano delovanje i učešće kvalifikovanih univerzitetskih nastavnika u stručnim i javnim diskusijama. Samo društvo koje nosiocima svog visokog školstva garantuje slobodu da bez ometanja primenjuju metode i ustanovljene istraživačke prakse svojih intelektualnih disciplina može očekivati da će ostvariti punu dobrobit koju donosi zajednički poduhvat traganja za znanjem i istinom.

Pokušaj da se nastavnicima i ostalim zaposlenima na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu Beogradskog univerziteta ograniče slobode mišljenja i izražavanja je protivustavan, pogrešan i štetan. Pozivamo javnost da stane u odbranu zaposlenih na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu. Takođe, ne dovodeći u pitanje instituciju Patrijarha, pozivamo Patrijarha Irineja da uzme u obzir okolnosti na koje ukazujemo i da razmotri u svetlu tih okolnosti svoju odluku o ograničavanju slobode izražavanja zaposlenima na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu, te da je prilagodi ustavnim i zakonskim normama koje važe za sve građane Srbije.

Nastavnici Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu:
Miloš Arsenijević
Aleksandar Baucal
Ivan Vuković
Vladimir Vuletić
Miloš Vuletić
Vasilije Gvozdenović
Milanko Govedarica
Aleksandar Dobrijević
Slađana Dragišić
Vladan Đorđević
Drago Đurić
Iris Žeželj
Andrej Jandrić
Đokica Jovanović
Monika Jovanović
Radmila Jovanović
Eva Kamerer
Goran Knežević
Živka Krnjaja
Ljiljana Lazarević
Mladen Lazić
Slobodan Marković
Miljana Milojević
Lidija Miškeljin
Ivan Mladenović
Tamara Nikolić-Maksić
Dragana Pavlović-Breneselović
Aleksandar Palavestra
Slobodan Perović
Duško Prelević
Danka Purić
Lidija Radulović
Nikola Samardžić
Nada Sekulić
Vera Spasenović
Milan Stančić
Danijela Stefanović
Dubravka Stojanović
Milorad Stupar
Oliver Tošković
Nenad Cekić
Perica Špehar
Sandra Šćepanović

Peščanik.net, 23.06.2017.

Srodni link: Biljana Stojković – Napad kreacionista, opet

The post Podrška nastavnicima Bogoslovskog fakulteta appeared first on Peščanik.

SEEcult

Kao osnivači portala za kulturu Jugoistočne Evrope SEEcult.org, koji već 15 godina predano prati i kulturu u Beogradu i Srbiji, ravnopravno promovišući institucionalnu i nezavisnu scenu i sve oblasti stvaralaštva – od savremene umetnosti do kulturnog nasleđa, a s obzirom na to da smo na ovogodišnjim konkursima Ministarstva kulture i informisanja Srbije i Sekretarijata za kulturu Grada Beograda prvi put od kada postojimo dobili bezmalo NULA dinara, smatramo neophodnim da uputimo javni apel i kažemo da je aktuelna kulturna politika ozbiljno ugrozila našu egzistenciju, ali i da je ova situacija simptomatičan pokazatelj da je opstanak celokupne kulture u Srbiji doveden u pitanje.

Odbijanje sufinansiranja proizvodnje medijskog sadržaja portala SEEcult.org o kulturi u Srbiji na konkursu Ministarstva kulture i informisanja, uz obrazloženje da se projekat Vidi kulturu odnosi na redovne aktivnosti, pokazuje drastično nerazumevanje kako trenutne pozicije kulture u društvu, tako i suštine neprofitnih medija koji nemaju komercijalnu delatnost, ujku u Americi ili stranog finansijera. S obzirom da celokupan sadržaj “redovnih aktivnosti” proizvodi mali posvećeni tim, registrovan kao udruženje građana, te “redovne aktivnosti” jesu projekat, i to od nacionalnog značaja, koji ne može da opstane bez podrške države za kontinuirano promovisanje vrednosti za koje se i sama zvanično zalaže.

Nakon više od 350.000 tekstova u sopstvenoj produkciji, koje smo objavili od osnivanja, doprinoseći upoznavanju aktera kulturne i umetničke scene kako u Srbiji, tako i u regionu, nadomeštajući sve akutnije odsustvo medijskog prostora za sadržaje u kulturi i postavljajući visoke profesionalne standarde onlajn novinarstva – o čemu svedoči i svakodnevno preuzimanje i republikovanje naših tekstova u medijima, kao i brojni zahtevi za medijska sponzorstva i niz domaćih i međunarodnih priznanja koje smo dobili, smatramo da odbijanje sufinansiranja naših projekata na konkursima Ministarstva kulture za savremeno stvaralaštvo (osim skromno podržane video produkcije vođenja kroz izložbe), digitalizaciju kulturnog nasleđa i za medije, kao i na konkursu Sekretarijata za kulturu Beograda, ukazuje na sve drastičniji, poguban odnos prema savremenoj kulturnoj produkciji, odnosno prema vidljivosti kulture i umetnosti, dostupnosti kulturnog i umetničkog stvaralaštva javnosti, razvoju publike, kritičkom sagledavanju i valorizovanju produkcije u različitim oblastima, praćenju rada javnih institucija i potrebi konstruktivne rasprave o problemima kulturne politike, razvoju saradnje u Srbiji i u regionu, kao i prema procesu evropskih integracija i pozicioniranja kulture kao važnog segmenta opšteg društvenog razvoja.

Kao organizacija čiji je glavni, ali ne i jedini projekat portal SEEcult.org, i koja stoga podjednako pripada sektorima i kulture i medija, smatramo da se kroz odnos prema nama – najstarijoj i u regionu jedinstvenoj informativno-kulturološkoj i dokumentacionoj platformi, pokazuje odnos prema celokupnoj kulturi. SEEcult.org, prepoznat kao dragocena platforma i u regionu i šire, samo je jedan od drastičnih primera diskvalifikacije savremenih kulturnih vrednosti koje čine identitet građanskog društva u Srbiji. Imamo zato dužnost da ukažemo nadležnima na svim nivoima da smo stigli do kritične faze i da alarmantno ističe vreme za neophodan zaokret koji bi zaustavio sunovrat kulture, omogućio njen opstanak i stvorio uslove za oporavak i razvoj.

Očekujemo da se donosioci odluka suoče sa kriznim stanjem, urušavanjem kulture i vrednosti na svim nivoima i da se ozbiljno prihvate zadatka koji su im poverili građani.

Prvi koraci u tom pravcu trebalo bi da budu: pronalaženje rešenja za opstanak ključnih tačaka razvoja kulture – ustanova i organizacija, zaštita profesionalizma i zaustavljanje procesa partijskog okupiranja sistema kulture koji je doveo do toga da se i u komisijama za raspodelu javnih sredstava angažuju nestručni kadrovi koji nanose štetu i potiru male, ali važne i kvalitetne primere, hitna izmena regulative o konkursnim procedurama koja će obezbediti transparentnu, stručnu i objektivnu raspodelu sredstava poreskih obveznika, u skladu sa odredbama Zakona o kulturi o načelima kulturnog razvoja i ostvarivanju opšteg interesa u kulturi, a pre svega povećanje budžeta za kulturu u 2018. godini na najmanje 1% državnog budžeta.

Apelujemo i na sve institucije, organizacije, strukovna udruženja i druge aktere kulturne scene, da se suprotstave retrogradnoj kulturnoj politici, javno iskažu negodovanje i zaštite profesiju, a na kolege iz medija da se posvete ozbiljnim problemima sa kojima se suočava kultura u Srbiji i doprinesu javnoj raspravi o njihovom rešavanju.

Miroljub Marjanović i Vesna Milosavljević
Udruženje građana SEEcult.org

SEEcult, 19.06.2017.

Peščanik.net, 26.06.2017.

The post Pismo svima appeared first on Peščanik.

Foto: Predrag Trokicić

Захтев за исправком објављене информације

Поштованe колегинице,

На свом сајту сте данас на линку http://pescanik.net/betmen-iz-skolske-klupe/ објавили текст у којем се на основу изјаве министра за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зорана Ђорђевића, дате прекјуче на догађају у Влади Републике Србије, додаје у наредном пасусу закључак који наводи читаоце на погрешан закључак, да је он говорио о штрајку.

Тај пасус у вашем тексту сада изгледа овако:

Dakle ministar za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja smatra da postupanje radnika Goše, koje je u skladu sa zakonom o štrajku (član 1 <http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_strajku.html> – „štrajk je prekid rada koji zaposleni organizuju radi zaštite svojih profesionalnih i ekonomskih interesa po osnovu rada“) nije dobar način da dođu do zarada koje nisu primili od 2014. godine.

Како је у тексту тог пасуса поента коју је аутор/ка желео/ла да извуче да је мнистар говорио о штрајку, коју реч министар није ниједном изрекао или поменуо, и како тиме ваша објава не одговара истини, молимо вас да у интересу јавности, објективног, истинитог и правовременог информисања посетилаца вашег сајта то исправите.

Ово утолико више изненађује јер је изворник који сте навели у хиперлинку првог пасуса, дакле извор који вам је послужио као основ за писање овог текста – исправно и чињенично верно пренео вест о изјави министра, која је иначе дата као одговор на питање присутних новинара о протесту који се у том тренутку одржавао испред зграде Владе Републике Србије.

Колегијални поздрав!

Срба Јовановић

Посебни саветник министра

Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања

Peščanik.net, 25.08.2017.

Srodni link: Ana Jovanović – Betmen iz školske klupe

The post Исправка appeared first on Peščanik.

Foto: Rade Vilimonović

Apelacioni sud u Beogradu odbacio je optužnicu protiv osmorice pripadnika Specijalne brigade MUP-a Republike Srpske koji su optuženi za ubistvo 1.313 civila iz Srebrenice u hangaru Kravice 14. jula 1995. godine (predmet Srebrenica-Kravica), uz obrazloženje da optužnicu nije podigao ovlašćeni tužilac. Fond za humanitarno pravo smatra da se radi o nedopustivom propustu domaćeg pravosuđa koji će dodatno ugroziti ionako usporen proces suđenja za ratne zločine.

Do odbacivanja optužnice je došlo jer Tužilaštvo za ratne zločine (TRZ) u periodu od 1. januara 2016. do kraja maja 2017. godine, pa tako ni u vreme kada je podignuta optužnica za zločine u Kravici, nije imalo ni tužioca, niti postavljenog vršioca te funkcije. Takav vakuum unutar Tužilaštva za ratne zločine omogućile su zajedničkim propustima zakonodavna, izvršna i sudska vlast. Naime, parlament i vlada Srbije skoro godinu i po dana od prestanka mandata bivšem tužiocu za ratne zločine Vladimiru Vukčeviću 31. decembra 2015. godine nisu preduzeli korake da se izabere njegov naslednik/ca. U isto vreme, republička javna tužiteljka Zagorka Dolovac propustila je da imenuje vršioca funkcije tužioca za ratne zločine.

Fond za humanitarno pravo je upozoravao na problem sa kojim se proces suđenja za ratne zločine suočava zbog bezmalo jednoipogodišnjeg neizbora tužioca za ratne zločine, što je između ostalog navedeno i u Izveštaju o suđenjima za ratne zločine tokom 2016. godine. Sada, međutim, ukazujemo i na neverovatnu odluku republičke javne tužiteljke Zagorke Dolovac da ne postavi vršioca funkcije tužioca za ratne zločine, iako je to propisano Zakonom o javnom tužilaštvu. U tom zakonu je jasno navedeno da ako javnom tužiocu prestane funkcija, republički javni tužilac postavlja vršioca funkcije javnog tužioca dok novi javni tužilac ne stupi na funkciju, a najviše na godinu dana. Propustom da to učini, republička tužiteljka onemogućila je zakonit rad TRZ-a u periodu kada izabranog tužioca nema.

Republičkoj javnoj tužiteljki Zagorki Dolovac ta zakonska obaveza vrlo dobro je poznata, o čemu svedoči činjenica da je je krajem 2015. godine za preko 30 tužilaštava u Republici, koja su se našla u istoj situaciji kao i TRZ, donela Rešenja o postavljenju vršilaca funkcije tužilaca. Izostalo je samo jedno – za vršioca dužnosti u TRZ. Zbog toga u periodu od 1. januara 2016. do 31. maja 2017. godine nije bilo ovlašćenog tužioca u postupcima za ratne zločine. Sve navedeno sugeriše da propust Zagorke Dolovac nije bio slučajan.

Nezakonitim postupanjem, odnosno nepostavljanjem vršioca dužnosti u TRZ-u, republička javna tužiteljka direktno je opstruirala proces suđenja za ratne zločine u Srbiji. Legitimnost svih akata i radnji, ne samo u predmetu Srebrenica-Kravica, koje su zamenici TRZ-a doneli i preduzeli počev od 1. januara 2016. pa do stupanja na funkciju novog tužioca za ratne zločine 31. maja ove godine, sada su pod znakom pitanja i moguće je da će po istom osnovu biti osporavanja i u drugim predmetima. Sve bi to dovelo do dodatnog usporavanja procesa suđenja za ratne zločine pred domaćim pravosuđem (a neki predmeti poput Lovasa, Ovčare ili Ćuške već traju između 7 i 13 godina). Republička javna tužiteljka je svojim postupkom nanela neprocenjivu štetu žrtvama i njihovim porodicama, a ujedno je vrlo jasno opstruisala ispunjenje obaveza preuzetih Akcionim planom za Poglavlje 23 i Nacionalnom strategijom za procesuiranje ratnih zločina.

FHP upozorava da najnovije usporavanje i opstrukcija – ako se sagledaju u kontekstu situacije u kojoj optuženi umiru, a svedoci gube poverenje u srpsko pravosuđe i odbijaju da svedoče u procesima koji iznova i iznova kreću ispočetka – zapravo mogu dovesti do toga da presude nikada ne budu izrečene, kao i do kraha procesa suđenja za ratne zločine u Srbiji.

Nije prvi put da proceduralni propusti dovode do odugovlačenja suđenja za ratne zločine (primera radi, presuda u predmetu Ovčara je zbog takvih propusta ukinuta 4 godine nakon pravosnažnosti i proces nije gotov ni 13 godina od podizanja optužnice), kao što neće biti prvi put da zbog takvih propusta niko ne bude pozvan na odgovornost. Zbog toga se pre može govoriti o sistemu opstrukcije suđenja za ratne zločine od strane državnih organa, nego o slučajnim propustima. Fond za humanitarno pravo smatra da je greška republičke javne tužiteljke i posledično odbacivanje optužnice u predmetu Srebrenica-Kravica moguće samo u pravosuđu i državi koji suđenja za ratne zločine žele da skinu sa svoje agende.

Fond za humanitarno pravo, 14.07.2017.

Peščanik.net, 15.07.2017.

The post Državna opstrukcija suđenja za ratne zločine appeared first on Peščanik.

Foto: Predrag Trokicić

Saopštenje za javnost povodom javne rasprave o izmenama Ustava u delu koji se odnosi na pravosuđe

Udruženja građana koja imaju višegodišnje iskustvo u oblasti prava i pravosuđa izražavaju zabrinutost zbog načina na koji se odvija uključivanje stručne i šire javnosti u postupak promene Ustava. Smatramo da je potrebno da predstavnici Vlade i Ministarstva pravde bez odlaganja otvore javnu raspravu o promenama Ustava, u koje će uključiti ne samo odabrana udruženja građana (koja su dostavljala svoje pisane sugestije o promeni Ustava), već i druga udruženja, institucije, pojedince i najvažnije – građane. Pozivamo Ministarstvo pravde da objavi nacrt promena Ustava, o kome bi bilo moguće raspravljati.

Akcionim planom za Poglavlje 23 je predviđena promena Ustava do kraja 2017. godine, a Ministarstvo pravde je najavilo da će se ove izmene pre svega odnositi na ustavni položaj pravosuđa. Dosadašnje aktivnosti Ministarstva pravde bile su usmerene na prikupljanje stavova udruženja građana o potrebnim promenama Ustava, dok su građani van udruženja u potpunosti isključeni iz ovih konsultacija. Ovakav pristup ukazuje na to da će odluke o predlogu za promenu Ustava biti donete u uskom krugu zvaničnika Vlade, kao i da postoji namera da održane i planirane konsultacije budu predstavljene kao javna rasprava – što one nisu ni po obimu, ni po sadržaju.

Promene Ustava, a posebno promene koje se tiču uspostavljanja nezavisnosti pravosuđa, od izuzetne su važnosti za sve građane Srbije. Građani su ti koji će najviše osetiti dobre ili loše posledice ustavnih promena. Podsećamo da su u do sada sprovedenim istraživanjima, građani pokazali da imaju jasan stav o ključnim odredbama koje će biti predmet promene Ustava. U istraživanju o Ustavu koje je sprovedeno 2011. godine,¹ građani su vrlo nisko ocenili zaštitu svojih ustavnih prava i izrazili gotovo dvotrećinski stav o politizovanosti pravosuđa, nedemokratičnosti usvajanja Ustava iz 2006. godine i nelegitimnosti usvajanja izmena Ustava bez javne rasprave.

Uprkos ovim podacima, Ministarstvo pravde je u postupku javnih konsultacija organizovalo jedan sastanak na kojem su udruženja imala samo pet minuta da predstave svoje predloge, ali je onemogućena debata o predloženim rešenjima. Vlada i Ministarstvo pravde ni tada, a ni kasnije nisu javnosti predstavili svoja rešenja za promenu Ustava.

U nastavku konsultacija o promenama Ustava, Ministarstvo pravde je najavilo konsultacije o temama koje nisu ustavna materija i nije jasno zašto se u ovom trenutku one stavljaju u središte razgovora o promeni Ustava, dok je u drugi plan stavljena tema nezavisnosti pravosuđa i političkog uticaja na nosioce pravosudnih funkcija.

Zbog svega navedenog, pozivamo Vladu i Ministarstvo pravde da produže predviđeni rok za promenu Ustava i da ovu temu hitno vrate u okvire koji su primereni njenoj važnosti za sve članove zajednice.

U Beogradu,
6. septembar 2017. godine

Društvo sudija Srbije
Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije
Centar za pravosudna istraživanja
Beogradski centar za ljudska prava
Komitet pravnika za ljudska prava

Peščanik.net, 07.09.2017.

TEMA – USTAV SRBIJE

The post Izmene ustava – pravosuđe appeared first on Peščanik.

Foto: Predrag Trokicić u Beču

Поштоване уреднице Пешчаника,

Као директор Републичког завода за статистику (РЗС), осећам обавезу да одговорим на текст аутора Саше Илића под називом „Вучићев Oracle, канцеларија за статистику“, објављен 20. октобра 2017. године на веб сајту Пешчаника, где аутор РЗС назива „мистичним средиштем Вучићевог режима“, а за податке које РЗС објављује каже да „они који се у бројке мало боље разумеју добро знају да ту ништа није тачно“.

Овај текст нема за циљ само да одговори на поједине инсинуације о поузданости статистичких података, већ да документује где је српска статистика данас виђена очима међународних организација и европске статистике – Евростата.

Републички завод за статистику је, иако независтан у просецу производње и објављивања података, непрекидно под лупом међународних институција – Евростата, Међународног монетарног фонда, Светске банке, Међународне организације рада, Уницефа итд).

На бази мерљивих показатеља успеха, дефинисаних од стране поменутих међународних институција, РЗС је у претходном периоду остварио велики напредак у процесу хармонизације са Европском унијом. Тај напредак је препознат и у свим извештајима Европске комисије и Евростата:

• У извештају са скрининга за Поглавље 18, представници Европске комисије су констатовали да постоји висок степен усклађености правног оквира Републике Србије са правним тековинама Европске уније у области статистике и предложили отварање приступних преговора са Србијом у вези са Поглављем 18 без икаквих додатних услова.
• У годишњим извештајима Европске комисије о напретку Србије за период од 2012. до 2016. године, Поглавље 18, које се односи на статистику је најбоље оцењено од свих поглавља. Констатовано је да је напредак направљен у већини области, а опсег статистике се стално повећава.
• На састанку Одбора за стабилизацију и придруживање у априлу године, Европска комисија је указала да је Србија на високом нивоу припремљености у области статистике и подржала даљи рад на хармонизацији пословних статистика и националних рачуна са европских стандардима.
• Евростат је приликом оцењивања статистичког система Србије (Light Peer Review) препознао изузетан напредак у развоју Републичког завода за статистику у вези са институционалним аспектима који су анализирани, као и у вези са доступношћу статистичких информација. Крајем новембра се очекује нови циклус оцењивања статистичког система Србије (Peer review) за који се РЗС интензивно припремао у претходном периоду.
• Према закључцима и оцени Евростатовог центра за изврсност (Eurostat centers of excellence for data warehouse) РЗС је добио највише оцене за софтверска решења па је тако постао партнер у оквиру HLG-MOS (High level group for modernization of official statistics – UNECE). У РЗС-у је последњих година, сопственим снагама развијен јединствени ИСТ софтвер за интеграцију података и метаподатака.
• Поменутом напретку је допринео велики број успешно спроводених пројеката финансираних од стране разних донатора, превасходно Европске комисије кроз претприприступне фондове, а РЗС је неретко узиман за позитиван пример у региону у области управљања ЕУ пројектима.

Иако углед који РЗС ужива у домаћој стручној и политичкој јавности овог пута не бих коментарисао, због негативног контекста у који господин Илић ставља статистику, не могу а да не похвалим све чешће препознавање важности званичне статистике од стране водећих политичара у Србији, као и њихов избор да се при доношењу одлука ослањају на најактуелније, најпоузданије и најобухватније статистичке показатеље које РЗС обезбеђује.

Није неуобичајено, нити је карактеристично само за Србију, да се званични статистички подаци користе и у сврху политичке пропаганде. Задатак званичне статистике је да у таквим ситуацијама задржи стручност, објективност и транспарентност, и да истовремено брани свој интегритет демантовањем неистина изнетих на њен рачун у јавности, што често није нимало лак задатак.

Тако на пример, када господин Илић изражава сумњу у статистичке податке о просечној месечној заради, задатак РЗС-а је да објасни да се ти подаци не објављују на бази политичких обећања, већ да се добијају истраживањем РАД-1, које се сваког месеца спроводи на готово потпуном обухвату правних лица и предузетника. У прилог квалитету тих података говори и евиденција Пореске управе, којом су обухваћена сва запослена лица, а која према првим експерименталним прерачунима даје сличне резултате као и истраживање РАД-1. У плану је да евиденција Пореске управе буде основ за обрачунавање просечних месечних зарада почев од јануара 2018. године, чиме се стичу услови да се укине веома скупо месечно истраживање РАД-1 у месечној динамици.

Још бих напоменуо да статистика никада до сада није добила захтев за корекцију публикованих података или било какву директну сумњу у квалитет објављених података, како од страних тако ни од домаћих институција.

Како су у тексту наведене нетачане информације, молим вас да, у складу са Законом о јавном информисању (чл. 83), ради правилног информисања јавности, ово реаговање објавите.

Директор проф. др Миладин Ковачевић

Оригинал дописа

Пешчаник.нет, 24.10.2017.

Сродни линк: Саша Илић – Вучићев оracle, канцеларија за статистику

The post Реаговање на текст appeared first on Peščanik.

Foto: Slavica Miletić

Privođenje grupe radnika iz Srbije zbog nelegalnog rada u Slovačkoj do koga je došlo 18. oktobra, koji se obeležava kao Evropski dan borbe protiv trgovine ljudima, nije iznenađujuće. Slučajevi eksploatacije i kršenja prava naših državljana u Slovačkoj prisutni su već nekoliko godina, a naši nadležni organi o tome su blagovremeno obaveštavani.

Od 2015. godine do danas, ASTRA-Akcija protiv trgovine ljudima je preko svog SOS telefona primila veliki broj poziva od građana Srbije koji su odlazili na rad u Slovačku.¹ U pitanju su uglavnom poslovi u fabrikama velikih korporacija za proizvodnju i sklapanje delova za televizore, kao i rad u automobilskoj i prehrambenoj industriji. Radnici se vrbuju pretežno preko ponuda i oglasa na Facebooku i na raznim sajtovima pojedinaca ili agencija od kojih neke nemaju licencu za posredovanje u zapošljavanju, koju izdaje naše Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Bez obzira na način regrutovanja, svim radnicima se obećava legalan rad, radne dozvole, zdravstveno osiguranje i dobri uslovi smeštaja. Sve agencije od radnika traže da sami plate troškove izdavanja radne dozvole i zdravstvenog osiguranja, iako je to u suprotnosti sa Zakonom o zapošljavanju i osiguranju za slučaj nezaposlenosti.

Prema svedočenju radnika koji su prihvatili ponudu za rad u Slovačkoj, građani najčešće nisu prijavljeni i nemaju ugovore o radu, to jest angažovani su ilegalno. Prinuđeni su da rade 12-14 sati dnevno, a njihove plate, ako su uopšte plaćeni, daleko su ispod onoga što je obećano i dogovoreno. U većini slučajeva isplaćuje im se suma dovoljna za povratak u Srbiju. Osim toga, često je ponižavanje i kažnjavanje radnika od strane poslodavaca.

Povodom ovih prijava, ASTRA se u više navrata obraćala Ministarstvu unutrašnjih poslova, Tržišnoj inspekciji pri Ministarstvu za trgovinu, turizam i telekomunikacije, koja je nadležna za nadzor nad agencijama koje nisu licencirane za posredovanje u zapošljavanju, kao i Sektoru za zapošljavanje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koji je nadležan za nadzor nad radom licenciranih agencija za zapošljavanje – apelujući na njih da preduzmu neophodne mere, istraže ove slučajeve i spreče kršenje prava i moguću radnu eksploataciju građana Srbije u Slovačkoj.

Ove informacije su prosleđene i Ministarstvu inostranih poslova i Ambasadi Srbije u Slovačkoj, kao i Ambasadi Slovačke u Srbiji, kako bi i oni sa svoje strane pomogli radnicima, tj. obavestili nadležne organe u Slovačkoj o ovoj situaciji. Međutim, reakcija je retko išla dalje od inspekcijskih poseta agencijama, naplate kazni zbog kršenja Zakona o oglašavanju, upućivanja nelicenciranih agencija da se licenciraju kod Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao i eventualnog zatvaranja agencija zbog nepopravljivih nepravilnosti u radu.

Često se dešava da vlasnici agencija koje su po nalogu inspekcije zatvorene, otvore nove agencije pod drugim imenima. Ministarstvo spoljnih poslova nikada nije pružilo značajniju i adekvatnu pomoć radnicima koji su bili hapšeni ili zlostavljani u Slovačkoj. Nepreduzimanje konkretnijih mera se često pravda nepostojanjem zvaničnih prijava i pisanih dokaza o zlostavljanju radnika, uz nerazumevanje činjenice da radnici ne žele da zvanično prijavljuju slučajeve iz straha za svoju i bezbednost svojih porodica, budući da agencije imaju njihove lične podatke, uključujući i kućne adrese.

Zbog ovakvog pristupa nadležnih organa, umesto istrage da li u ovim slučajevima ima elemenata trgovine ljudima, eksploatacije i prevare – privedeni su oni kojima je pomoć potrebna, a državni organi Republike Srbije još jednom nisu stali iza svojih građana.

Setimo se radne eksploatacije naših radnika tokom izgradnje olimpijskih objekata u Sočiju. I tu su se stvari odvijale po sličnom scenariju, i kada su u pitanju okolnosti eksploatacije i reakcija Republike Srbije. Kada je došlo do hapšenja većeg broja radnika zbog nelegalnog boravka i rada u Rusiji januara 2014, usledila je jednokratna pomoć Vlade Srbije, koja je poslala avion kojim su se naši radnici vratili kući. Međutim, nije došlo do suštinskih i sistemskih promena u ovoj oblasti, a nijedan od prijavljenih slučajeva radne eksploatacije nije imao sudski epilog, niti je doneta neka osuđujuća presuda protiv počinilaca.

Nadležni organi Republike Srbije, pre svega policija, tužilaštvo i Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja trebalo bi da temeljno istraže sve slučajeve prevarnog i eksploatativnog zapošljavanja i trebalo bi da kazne počinioce, kao i da preduzmu mere za efikasne i bezbedne radne migracije naših građana. U suprotnom, razni posrednici i agencije će nastaviti da nekažnjeno zloupotrebljavaju težak položaj radnika, a radnici će ostati žrtve radne eksploatacije, nejasnih nadležnosti i odsustva političke volje da se sistemski reši pitanje radnih migracija.

ASTRA, 19.10.2017.

Peščanik.net, 20.10.2017.

The post Posle hapšenja naših radnika u Slovačkoj appeared first on Peščanik.